Širom sveta čuveno močvarno područje, “Eldorado za ptice”, “kraljevsko lovište”, “veleznamenita baruština”, “zaštićeno prirodno dobro”, “sremska lepotica”, … samo su neki od epiteta koji prate Obedsku baru već dva veka. Gotovo da nema prirodnjaka i poznavaoca ptica koji nije čuo za nju. Raznolikost i reprezentativnost prirodnih pojava, bogatstvo vrsta i dinamičnost ekosistemskih procesa, kao i očuvanost kulturnog nasleđa, krasili su Obedsku baru pre svega u 19. i prvoj polovini 20. veka. Još u srednjem veku, na obalama Obedske bare su nicala utvrđena naselja (Kupinik) i crkve (Sv. Luka, Majka Angelina) gde su se smenjivale vojske i carevine. “Zlatno doba” Obedske bare opisano i veličano širom sveta, trajalo je gotovo jedan vek. Smatra se da se tada u zoni Potkovice gnezdilo oko 60.000 parova ptica močvarica. Takva koncentracija ptica se retko gde mogla naći na prostorima Evrope i sveta. Brojni istraživači Obedske bare pisali su tada sa oduševljenjem i o drugim prirodnim vrednostima ovog područja, ali su neki već uočavali nepovoljne procese koji mogu ugroziti prirodni sklad i ekološku ravnotežu. Obedska bara nije predstavljala samo raj za ptice, već i  za brojne predstavnike sisara, riba, vodozemaca, gmizavaca, insekata, kao i izuzetno bogatstvo biljaka i gljiva. Prašuma Debela gora koju grade orijaška stabla hrasta lužnjaka bila je i ostala jedna od najstarijih očuvanih šuma Evrope. Slava Obedske bare seže sve do današnjih dana i još uvek se oseća stari duh “Eldorada za ptice” i prestonog Kupinika.